Saopštenje za javnost
Isprintaj stranicuPošalji na mail
Delicious Digg Facebook Google bookmarks LinkedIn Stumbleupon Twitter

25.02.2015

РЕПУБЛИКА СРПСКА - СВЕ ОБАВЕЗЕ И ПРОБЛЕМИ НЕРИЈЕШЕНИ У ПРЕТХОДНОМ ПЕРИОДУ ДОЧЕКАЛИ НОВУ ВЛАСТ НАКОН ИЗБОРА

РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕДИНА ЈЕ АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРИТОРИЈАЛНА ЈЕДИНИЦА У БИХ КОЈА ЈЕ НА ВРИЈЕМЕ, У СКЛАДУ СА РОКОВИМА ДЕФИНИСАНИМ ЗАКОНОМ, ФОРМИРАЛА СВОЈУ ЗАКОНОДАВНУ И ИЗВРШНУ ВЛАСТ. И Народна скупштина и Вијеће народа РС одржали су своје конститутивне сједнице, а Влада потврђена, до 31.12.   


МРЉУ НА ЕФИКАСНО ПРОВЕДЕН ПРОЦЕС КОНСТИТУИСАЊА ВЛАСТИ У РС, БАЦИЛА ЈЕ АФЕРА СА НАВОДНОМ „КУПОВИНОМ ПОСЛАНИКА“. Нажалост, јавност и мјесецима након скандала није добила релевантну службану информацију о томе шта се заиста десило, што оставља простор за шпекулације, које штете и Републици Српској и прламентарној демократији као цивилизацијском достигнућу.


ГЛАСАЧИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ СУ, НА ИЗБОРИМА У ОКТОБРУ, ПОКАЗАЛИ НЕЗАДОВОЉСТВО РАДОМ ПРЕТХОДНОГ САЗИВА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ, ШТО СЕ ОГЛЕДА И У ПРОМЈЕНИ СНАГЕ ОДРЕЂЕНИХ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА АЛИ И У ПЕРСОНАЛНОМ САСТАВУ СКУПШТИНЕ У НОВОМ САЗИВУ. Само 25 од 91 посланика који су, читав период или само његов дио, били у саставу НС РС, у претходном мандату, поново је добило повјерење грађана и постали су посланици и новог сазива НС РС. Незадовољство, ипак, није било тог степена да доведе до промјене власти – владајућа коалиција успјела је да освоји таман толико мандата за тијесну парламентарну већину.


НАРОДНА СКУПШТИНА ЈЕ, НА СВОЈОЈ КОНСТИТУТИВНОЈ СЈЕДНИЦИ, ПРЕКРШИЛА СВОЈ ПОСЛОВНИК, НЕИЗБОРОМ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА НС. Пословник НС, наиме, у члану 8. прецизно наводи да НС на првој сједници, након што, на приједлог Предсједника, донесе одлуку о броју потпредсједника – бира потпредсједнике Народне скупштине. Нажалост, кршење законских и подзаконских аката, од стране оних који би требали да их највише штите и поштују, и стављање ускостраначких интереса испред интереса друштва у цјелини, прилично су раширена појава у Босни и Херцеговини, на свим нивоима власти. Која се сигурно неће искоријенити док се не успостави систем индивидуалне одговорности за кашњења или неизвршене обавезе.


РС ЈЕДИНА ЈЕ У БиХ ДОБИЛА БУЏЕТ ЗА 2015. ГОДИНУ, У ЗАКОНСКОМ РОКУ, ДО КРАЈА 2014. Буџет Републике Српске за 2015. годину, као и Економска политика су у НС РС усвојени 28.12.2014. године у износу од 2,033 милијарде КМ. Додуше, уз значајне примједбе опозиције и Уније удружења послодаваца РС. Потврдом Вијећа народа РС да нема повреде виталног нациналног интереса код у НС усвојеног Буџета, Буџет РС за 2015. годину је ступио на снагу.


У ВИШЕ НАВРАТА, У ГОДИНАМА ИЗА НАС, ЦЦИ ЈЕ УПОЗОРАВАО НА НЕРАЗУМНОСТ НЕПРОДУКТИВНОГ ЗАДУЖИВАЊА, КОЈИМ СЕ САМО ПОВЕЋАВАЛА ЈАВНА ПОТРОШЊА А НИЈЕ ЈАЧАЛА ПРИВРЕДА И ПОВЕЋАВАО БРОЈ РАДНИХ МЈЕСТА. Од укупног овогодишњег буџета Републике Српске, од 2,033 милијарде КМ, чак четвртина се односи на отплату дугова - планирано је да се у 2015. години отплати 314.427.000 КМ унутрашњег дуга и 208.531.000 КМ вањског. Поређења ради, поменимо да је 2011. године РС је отплатила 93.000.000 КМ унутрашњег дуга и 115.000.000 КМ иностраног дуга, а буџет је износио 1.6 милијарди КМ. Четри године касније, дакле, стално задуживање довело је до тога да је сума коју ове године РС мора издвојити за отплату дугова, два и по пута већа, а да се Буџетска стабилност одржава новим задуживањима.


НС РС, У НОВОМ САЗИВУ, БИЉЕЖИ РЕСПЕКТАБИЛАН НИВО РАДА, ИЗУЗМЕМО ЛИ ТРАДИЦИОНАЛНУ ЈАНУАРСКУ ПАУЗУ. У периоду од 12.10. до 31.12.2014. године Народна скупштина је одржала, осим конституивне, још четири посебне сједнице, док се 5. посебна сједница није одржала, јер није добила подршку скупштинске већине. На одржаним сједницама, у посматраном периоду, на дневном реду су биле 24 тачке. Споменимо и да је, након јануарске паузе у засједањима, у фебруару НС поново наставила са интензивним радом.


НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, НИ У НОВОМ САЗИВУ, НЕ ДОНОСИ ПРОГРАМ РАДА НА ВРИЈЕМЕ. Правдајући се непостојањем фиксираног рока у Пословнику, а занемарујући здраворазумску логику и свјетску праксу као аргумент, НС РС је у претходним годинама редовно пропуштала прилику да свој Програм рада донесе прије почетка године на коју се односи. Нажалост, негативна пракса се наставља, па ни Програм рада за 2015. годину није усвојен до краја 2014. (Напротив, у другој половини јануара, Предсједник НС РС и Предсједница Владе, тек су - разговарали о припремама програма рада НС за 2015. годину)


НИ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НИЈЕ УТВРДИЛА ПРОГРАМ РАДА ЗА 2015. ГОДИНУ ДО КРАЈА 2014. Што значи да је прекршен Пословник о раду Владе који прецизно дефинише обавезу да се Програм рада за одређену годину доноси прије краја претходне. Изговор о изборима и старој и новој влади не стоји, с једне стране јер документи који прописују обавезе владе не познају ситуацију „чекања“ да се изабере нова влада, па да она направи план, с друге стране, елементарна логика налаже да институција увијек има план рада, а ти планови се онда, с промјенама власти, напросто (у мањој или већој мјери) ревидирају. И с треће стране – тај изговор, у конкретном случају, је додатно неуважив, јер је нова влада РС, у начелу влада континуитета.


ПОСЉЕДИЦЕ НЕБЛАГОВРЕМЕНОГ И ЛОШЕГ ПЛАНИРАЊА ВИДЉИВЕ СУ НА ЕФЕКТИМА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНОГ. Програм рада НС РС за 2014. годину усвојен је 05.03.2014.године. Њиме је, за реализацију, у 2014. години, планирано 130 различитих аката, док је у законодавном дијелу Програма рада у плану било 58 закона. Од 130 мјера Програмом рада НС РС планираних за реализацију у 2014. години, у периоду 01.01-31.12.2014. године, реализовано је тек 39 мјера, односно свега 30% планираног. Од 58 планираних закона, тек их је 19 усвојено.

Што се тиче Владе: од 383 мјере планиране за реализацију у 2014. години,  реализоване су 244, односно 64% од планираног.


НОВУ ВЛАДУ ДОЧЕКАЛИ СУ СТАРИ ПРОБЛЕМИ. И СВЕ НЕИЗВРШЕНЕ ОБАВЕЗЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ. НЕКЕ ЗНАЧАЈНЕ ПРИМЈЕДБЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ДАТЕ ЈОШ ПРИЈЕ ВИШЕ ОД ГОДИНУ ДАНА, А КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, ЈОШ УВИЈЕК НИСУ ОТКЛОЊЕНЕ И ЧЕКАЈУ НА РЕД. При томе се не ради о нечему што је потребно Европској унији, него о интересу грађана Републике Српске. Тако, још увијек није усвојена стратегија развоја РС и стратегија социјалне инклузије РС. Нису усвојене ни Измјене и допуне Закона о судовима РС, којим се осигурава усклађеност са прерогативима ВСТВ-а, а на основу појашњења датих у оквиру Структуралног дијалога. И даље су присутни недостаци у погледу независности и непристрасности правосуђа. Као и политизација именовања, која даје повода за забринутост. Европска комисија са забринутошћу је констатовала и наставак раста задужености и наставак издавања краткорочних трезорских записа и дугорочних државних обвезница, с циљем финансирања буџетског дефицита и обавеза отплаћивања кредита. Итд. А старим проблемима и обавезама придружују се нови.


ВЛАДА РС ЈЕ У ПЕРИОДУ ОД ИЗБОРА ДО КРАЈА ТЕХНИЧКОГ МАНДАТА, ИМАЛА ПАД АКТИВНОСТИ, У ОДНОСУ НА ПРЕДИЗБОРНИ ДИО ГОДИНЕ. У периоду од 12.10. до 31.12.2014. године Влада Републике Српске у техничком мандату је одржала 15 сједница (11 редовних, 2 радно-консултативне и 2 посебне). На одржаним сједницама, у посматраном периоду, реализовано је 543 мјере, што у просијеку износи 36,2 мјере дневног реда по сједници. Влада РС је у 2014. години, до октобарских избора, на 65 одржаних сједница, реализовала 2183 мјере.


РС ЈЕ ПОТРЕБАН ОПТИМИЗАМ, НА ПОЧЕТКУ НОВОГ САЗИВА ВЛАСТИ. Али да би га грађани осјетили, морају видјети другачији однос власти према својим обавезама, од досадашњег, морају видјети стручне људе на одговорним мјестима, који посвећено раде на рјешавању заиста најзначајнијих проблема грађана, морају видјети на дјелу борбу против корупције и њене ефекте. Морају видјети да су странке и њихови лидери нешто научили из прошлости и да су окренути добробити грађана, а притом способни ту добробит и остварити.

Афера са наводном „куповином посланика“ - која нажалост још није разјашњена, од државних органа који би се требали бавити случајевима корупције, поготово у високим политичким круговима - лош је почетак. Али надајмо се бољем наставку. А потписи на „европској иницијативи“, око које је постигнут консензус, а која подразумијева снажан реформски захват са циљем покретања економије и раста броја радних мјеста, колико год да смо, због искуства са нашим властима, скептични, дају наду.

naslov

Ana Lučić
Koordinator za odnose s medijima

e-mailana at ccibh dot org
telefon055 222 111
adresaKarađorđeva 8, Bijeljina